Dobro si uradio, samo …

Komšija Momir, ili Momo kako ga svi zovu, radio je u građevinskom preduzeću na svim poslovima kojima je bio vičan: od fizičkog radnika do radnika na mašini. Rođen u okolini Prijepolja, obreo se u vojvođanskoj ravnici sa suprugom i tek rođenim detetom. Hrabro su pošli u nepoznati svet ponevši u sebi poštenje, vrednoću i čestitost po kojima ih i danas, kao penzionere, cene i poštuju.

Bilo je to pre dvadesetak godina, možda i više. Radio sam u školi i već imao značajnog profesionalnog iskustva. Uz kuću, na malenom placu, sklepana privremena garaža od dasaka preostalih sa gradilišta, tek da „Fića„ ne kisne. Od skromnih prosvetarskih primanja, malo na kredit, malo od pozajmice, nabavljeni su blokovi, nešto peska i neophodnog građevinskog materijala. Zidanje? Naravno, kao i uvek, tu je komšija koji će pomoći. Razmereni su temelji, iskopana zemlja i postavljeno sve što treba za betoniranje. Momo je to s lakoćom uradio, mi smo mu pomagali, dodavali. A onda je trebalo zidati. Bio je raspust, godišnji odmor, ali ne i njegov. Kada se vratio s posla došao je i napravio jednu mešalicu maltera. Uzeo je blok, mistriju, stavio malter, sledeći blok i zid je počeo da se nazire. Mešalica? „Ene lale, stani ovde, ubaciš ovako pesak, sad dodaj vode, sad još malo, dosta je jedna lopata i samo gledaj, pa ako treba dodaj malo … „ Mešalica je pravila malter, on je zidao. Kada sam mu doneo malter, uzeo je i rekao: „Dobro je, lale, nego stavi još malo kreča, biće bolji“. Zidao je i ja sam mu se pridružio. „Dobro je to, lale, nego malo deblje ovde maltera, dobro je …“ Zidali smo tako do sumraka i on je otišao kući. Sutradan, pripremio sam malter kako me je naučio i nastavio da zidam. Bilo je to sporo, nesigurno. Konačno, popodne evo komšije Moma. Šta li će reći za moje zidarsko delo? „Ene, lale, dobro ti je ovo, samo moraš da paziš uz kanap, da vodiš lice bloka, dobro je …“ Zidali smo dalje: ja sam pre podne, sa njim popodne. Zidovi su se podizali, a svako popodne je donosilo nove savete: „Ene, lale, dobro je sve to, ali treba da …“

Garaža je odavno sazidana, u njoj je neki drugi auto, a „Fića“ recikliran. Zidajući garažu sa ovim čovekom čija je poslednja diploma svedočanstvo osnovne škole, naučio sam mnogo više od zidarskog zanata; naučio sam šta je ocenjivanje i kako se motiviše, da nikada učeniku ne kažem kako je loše uradio, nego da ukažem na makar mrvu dobrog u radu i da ga uputim da ispravi, doradi, prepravi … jer će tako biti bolje.

Mladim kolegama često ispričam ovo iskustvo pa reših da ga podelim i sa vama. Znam da umete da ocenjujete, ali „ene, lale, dobro je to, samo …“ možda će vam biti od koristi i ovo …

Advertisements

Zar već … ?

Proleće je, uskoro i prolećni raspust, a potom počinje lagano spremanje za kraj školske godine. Uvek kada upoznajem nove učenike, a od nedavno to je već u IV razredu, ispričam im pričicu o tome kako će sve to tako brzo proći da neće ni primetiti kada su stigli do kraja: u petom će biti malo zbunjeni jer nema njihove učiteljice, u šestom će gradivo biti nešto teže, a eto i novih predmeta, prvo fizika, a od sedmog i hemija, u sedmom će se već čekati kada će osmaci otići da oni budu „najstariji u školi“, a krenuće i probni maturski ispiti, osmi razred proleti kao tren; od početka već razmišljanja o tome kuda dalje i kako. Dok se proslave zimski praznici, a ono počela dogovaranja o proslavi maturske večeri i broju bodova za pojedine škole. U opštoj gužvi konačno objava liste ko je gde primljen i … odoste deco svako na svoju stranu, a ova škola ostaje u sećanju, vašem i našem.

Na sve to četvrtaci i petaci često malo sumnjičavo vrte glavom – ma šta nam priča … A vreme prolazi, generacije smenjuju jedna drugu i ovih dana srećem „decu“, koja su isto tako bila sumnjičava, kako uz pozdrav svom nekadašnjem nastavniku, hitaju na roditeljske sastanke, za svoju decu …

Sve je to vreme, a evo jedne vremenske linije ili ose, kako je još zovu, koja prikazuje šta se uči iz Tehničkog i informatičkog obrazovanja u šestom razredu. Možda će vas interesovati: ako ste učenik ili imate svog đaka koji je na vašem nekadašnjem mestu u staroj „Zmajevoj“ školi …