U OKVIRU PLATNA I VAN NJEGA

Film je zamrznuta fontana misli.

Jean Maurice Eugéne Clément Cocteau

Kada sam pre mnogo godina počinjao da otkrivam čudesni život u svetu pedagoške prakse, a bio je to početak osamdesetih prošlog stoleća, već od prvih dana uočio sam veličinu latinske sentence da je dobra priprema pola urađenog posla. Nekada samo valjano promišljena reč ili linija ispisana kredom na tabli više vrede nego obilje neosmišljenog šarenila koje je samo sebi cilj. Mlad i pun entuzijazma, želeo sam sve i sve što se moglo naći pod školskim krovom od audio-vizuelnih sredstava ubrzo se našlo u mojoj učionici. Nekako baš u ta vremena na ovim prostorima počeli su da se pojavljuju i prvi računari i eto, mada su više od tri decenije rada iza mene, još uvek sam nastavnik koji svakoga dana svojim učenicima donosi nešto novo, drugačije, zanimljivo. Blagodareći uporednom hodu sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, postao sam i ostao, kao je to danas uobičajeno da se kaže, ICTeacher.

Ovog proleća navršilo se četiri decenije od kako sam aktivno iza objektiva. Bilo je to veliko otkrovenje radoznalog dečaka, magija kojom se sve što je videlo stakleno oko jeftinog, ali nama dobrog, sovjetskog foto-aparata pretakalo u mračnoj komori u fotografiju. Nedugo potom u rukama mi se našlo još veće čudo: kino-kamera. Crno-beli osam milimetarski film petminutnog trajanja projekcije. U nastavi zagrebački poduhvat kasetnih nemih „petlja filmića“ gotovo za sve razrede i predmete, a projekcije 16 milimetarskih tonskih filmova bile su, ako filmska traka ne pravi problema, poput pravog bioskopa. Mali ekran ušao je u sve domove, potom demokratija digitalizacije, a velika platna počela su da se gase, bioskopi zatvraraju. Čarolija sedme umetnosti, u zemlji koja se ponosi svetski priznatim Kusturicom, gasnula je, a film nestajao iz učionica.

Martin Skorseze, veliki stvaralac i dobitnik Oskara za režiju rekao je: „Film je u suštini važan za ono što je u okviru platna, ali i ono što je van njega.“ Koristeći iskustvo sticano s kraja prošlog stoleća, a i tehnologiju ovog, nastao je nastavni fim „Moja porodica“. Možete ga pogledati na kod nas nažalost malo korišćenom TeacherTube (http://www.teachertube.com/viewVideo.php?video_id=335020). Priču o poreklu svoje porodice ispričao sam naracijom; korišćen je obimni materijal iz porodične ostavštine: fotografije, krštenice, crkveni domovnik i drugo. Sve je to najjednostavnijim programom koji poseduje svaki računar, Movie Maker, ukomponovano u celinu, sinhronizujući sa tihim, laganim govorom. Iskustvo rada u Obrazovnom programu RTV Novi Sad bilo je takođe korisno – brzina govora, čitanja, mora biti oko 12 redova u minutu. Napravio sam nastavno sredstvo, baš kao što sam nekad satima na hameru crtao zidne karte.

Da, a potom? Potom je usledila svojevrsna analiza i gotovo oluja misli, pitanja i odgovora: u kojm sve predmetima se ovaj film može upotrebiti, šta sve nosi sobom, ima li još nečeg skrivenog „između redova“ …

Čudno je da se ovih nekoliko minuta filma može naći aktuelno i u mlađem uzrastu kada se rade porodica i rodbinski odnosi, u starijem u istoriji u temama Prvog i drugog srpskog ustanka, odnosa velikih sila, seobama, u tehnčkom i informatičkom obrazovanju i informatici i računarstvu kao primer korišćenja ovog programa i rada na projektu, građanskom vaspitanju koje u osmom razredu ima takođe rad na sopstvenom projektu, verskoj nastavi i drugde. Ako nastavimo da širimo krugove, istorija jedne porodice može biti zanimljiva i u srednjoj školi, gde se od istorije književnosti, zlohude sudbine našeg kolege, učitelja, pesnika i revolucionara Rige od Fere do naših večitih seoba, progona i pogroma, pa preko sociologije i produbljenog upoznavanja sa prošlošću u istoriji, do kompleksnijih samostalnih učeničkih projekata, istraživanja porekla svoga roda i predaka. Ovo zrno zagrebane prošlosti radoznalom studentu može da bude potka za tkanje sveobuhvatnijeg rada i studiozno rasvetljavanje minulih vremena i sudbina ljudi u njemu.

Nezainteresovan gledalac će izvesno reći da je kondenzovano mnogo informacija u kratkom vremenu jer neće gledati film, već kroz njega. Tačno, navedeno je mnogo imena, ali sa ciljem da se gledaocu/učeniku/studentu da pregršt već zaboravljenih ličnih imena, koja nestaju u stihiji pomodarstva i estrade; jedan davni običaj da se ponovi ime i prekine nesrećna sudbina i još mnogo toga.

Kako gledamo film? Znamo da je za gledanje nastavnog filma uvek potrebna priprema učenika kojom će biti uvedeni u tematiku i dati određene smernice. Projekcija može biti za celo odeljenje, putem projektora, a u digitalnim učionicama i individualna ili grupna. Rad u medija – grupma pokazao se veoma dobar, zanimljiv učenicima, a sa daleko većim efektima. Učenici po svojoj volji formiraju grupe od dva do pet članova, što se pokazalo kao optimalan broj. Zadatak je da pažljivo odgledaju film i popune radni list sa čijim zahtevim su prethodno detaljno upoznati. Šta čini radni list?

Pre svega, treba navesti naziv filma, potom tu su još polja za kratki sadržaj, ključne reči i skicu ili crtež. List je veličine A4 u štampanoj varijanti i učenici tokom gledanja prave beleške da bi potom zajedno napravili sažetak, istakli i uneli ključne reči i skicirali neku od sekvenci ili na neki način vizuelno predstavili ono što su gledali. Na kraju navode imena članova grupe.

Učenici petog razreda su uglavnom koristili papirnatu varijantu i njihovi radovi su obavezno imali i crteže koji su bili obojeni, sadržaj duži ili kraći, a vrlo brzo su shvatili pojam ključnih reči, verovatno zbog analogije sa internet pretraživačima. Ali, uzrast šestog razreda već je iskusniji u korišćenju programa za obradu slike i, na početku rada u jednom odeljenju dve učenice zatražile su da im u račinar njihove grupe prenesem i obrazac kako bi mogle da ga otovre u Paintu i tu popune. Želja im je ispunjena i nakon oko pola sata, posle gledanja filma o tome kako se pravi građevinska mašina, bager, u obrazac su unele tekstualni deo i jedan od frejmova filma. Oni su već znali, iz teme informatičkih tehnologija, da snimaju ekran pomoću PrtSc, da urede sliku i prenesu je kopiranjem u obrazac. Ovaj način rada prihvatile su kasnije i druge medija – grupe. Sledeći put skoro da niko nije ni tražio papirnati obrazac. Kada je njihov rad objavljen na FB grupi „Velika zbornica“, zanimljivo je da je prvi komentar bio: „Ovo izgleda profesionalno“, uz veliki broj lajkova kolega. Profesionalno i za starije, a kako ne za decu uzrasta 12-13 godina. Kao škola sa malim brojm učenika u оdeljenju, u svakom su po jedan ili dva koji rade po IOP-u. Veliko je zadovoljstvo videti tu inkluziju na delu, kako se i oni uključuju u rad medija- grupa i preuzimaju deo posla koji mogu da urade.

Široko je polje rada u ovoj oblasti, danas, kada su IKT toliko napredne i dostupne. Projekcija sa pitanjima (eduCanon), pretvaraje filma u prezentaciju i slaganje slajdova u film; mnogo je toga što se lako može uraditi, lako ne samo deci već i njihovim učiteljima.

A onda se iznenada nad Srbijom nadvila apokalipsa nadiruće vode – poplave! Vanredna situacija, prikupljanje pomoći i – pomoć kroz ono što su učenici naučili: sa brojnih FB profila i grupa odabrane su i preuzete fotografije i krenulo se u medijsku kampanju, sa našeg skromnog Youtube kanala „RTV Zmaj Kovin“. Grupe su pravile spotove i oni su masovno deljeni Facebook-om, da bi našali mesto i na zvaničnoj WEB prezentaciji lokalne samouprave, Opštine Kovin.

Ovde ćemo, za sada, završti ovu malu ekskurziju kroz film nadajući se da će mnogima biti korisna i da će se ovi primeri dobre prakse naći u novim, obogaćenim oblicima i u vašim učionicama, jer važno je „ono što je u okviru platna, ali i ono što je van njega“.

CELU PREZENTACIJU POGLEDAJTE NA

http://www.authorstream.com/Presentation/dkreculj-2159721-okviru-platna-van-njega-prezentacija/

Rad je publikovan u elektronskom Zborniku akreditovanog programa stalnog stručnog usavršavanja broj 492, 14-15. jun 2014. godine

DVD - Zbornik