Jovan Cvijić – O pedagoškoj književnosti i V. P. Školi

Veliko mi je zadovoljstvo kada mogu da imam u rukama dobru, staru i retku knjigu. Danas sam bio u prilici da prelistam jednu takvu i iz nje sam izdvojio za vas:
Cvijic naslCvijic prva cv1 cv2

Advertisements

REGIONALNA SARADNJA ŠKOLA

„Nijedan čovek nije ostrvo – sam po sebi celina; svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje. Ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje, kao da je odnelo neki rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj“ reči su kojima nas je veliki Hemingvej uvodio u svoje delo.

Nijedna zemlja nije ostrvo, ni škola, a da nas ne bi odnosilo more hitre svakodevice i bivalo nas manje i bivali manji, moramo se povezivati, komunicirati, saradjivati u svim okvirima, prenebregavajući forme i granice. Danas, u vreme sve moćinijih sredstava informaciono – komunikacionih tehnologija to postaje lakše, no treba biti spreman na prvi korak. Evo jednog ličnog iskustva, primera dobre prakse; izneću ga tek u osnovnim obrisima sa namerom da bude inicijalni u razmišljanju, planiranju i praksi.

Uspostavljajući regionalnu, međunarodnu saradnju, kao deo projekta ambijentalne nastave od početka oktobra 2014. godine, ostvario sam vezu kovinske osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Vojvodini, Republici Srbiji, sa školom u susednoj Republici Bugarskoj, Osnovnom školom „Ljuben Karavelov“ (Основно Училище „Любен Каравелов“) iz sela Osikovica (Осиковица), na oko 60 kilometara istočno od Sofije. Komunikacija, pretraživanje i prvi kontakti, išli su uobičajenim stazama, u ovo vreme i u našoj sredini najpopularnijom društvenom mrežom – Facebookom. Na FB stranici bugarske škole postavio sam neki od snimaka sa realizacije mog projekta, dok je koleginica Diana Nedkova (Диана Недкова, старши начален учител) uzvratila beleškama o ambijentalnoj nastavi u njihovoj školi.

s1  s2

Nakon inicijalnih kontakata kroz čet, usledila je razmena ideja, iskustava i putem elektronske pošte. Sticajem okolnosti, korespodenciju ostvarujemo na bugarskom jeziku s obzirom da sam veliki deo detnjstva, raspuste, provodio u Sofiji kod strica, koji je tamo živeo u političkoj emigraciji za vreme Brozovog režima u SFRJ. Naravno, često posegnem za rečnikom.

Počevši Hemingvejem, zaključiću kultnom rečenicom iz „Kazablanke“: „Louis, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva.“ I saradnje.