PEDAGOŠKA OLIMPIJADA

Moskovska Međunarodna pedagoška olimpijada je veliki onlajn konkurs koji pruža nastavnicima i studentima pedagoških obrazovnih ustanova priliku da pokažu svoja postignuća u nastavi i kreativnosti. Svi radovi postaju deo velikog repozitorijuma nastavnih materijala na adresi pedolimp.ru. Po prvi put, u kategoriji „Nauka oko nas – srednje i visoke škole“, gde je prispelo 25 radova iz Ruske Federacije i Republike Kazahstana našao se i rad iz naše zemlje. Odlukom žirija, među laureatima sam i ja sa radom „Određivanje gustine tela nepravilnog oblika – laboratorijska vežba s korišćenjem IKT“. Veliko priznanje i podstrek za dalju saradnju i rad na istraživanju i unapređenju nastavne prakse.

pedolimp_diplom_english-page-001

pedolimp_diplom

ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ТЕЛА НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА

 „Domus propria, domus optima “ (Своја кућа, најбоља кућа), латинска је сентенца која је као црвена нит проткана кроз три деценије дуг педагошки рад аутора ових редова. Да би прописани наставни садржаји били примамљиви за дечју пажњу, потребно је, између осталог, да буду и што стварнији, реалнији. Давно су прошла времена када су у уџбеницима биле црно-беле илустрације, са по неком фотографијом. Данас технички високо квалитетне фотографије надопуњују видео материјали који прате уџбеничке комплете, а како од завршетка рада на рукопису, преко одобрења, штампања и дистрибуције, односна до часа када наставна јединица стиже пред ученике, прође доста времена, то је посезање и за интернетом, као извором информација у реалном времену, сасвим оправдано. Ипак, посебно у предметима, попут познавања природе, а касније и физике, где је извођење лабораторијских вежби саставни део програма, опис и приказ тока рада и уз лепе илустрације може да буде врло штур, деци нејасан па и збуњујући.

На часовима лабораторијских вежбања ученицима је потребно објаснити шта треба да ураде, чиме и како. Потом следи препознавање наставних средстава. У уџбенику или радној свесци приказана су она која је аутор имао и илустратор одабрао. Домаћа или страна, стара из времена СССР и из најновијих каталога светских произвођача; свега има. А чега има у кабинету школе у којој се ради, како стварно изгледају наставна средства и како се користе? Како и шта треба радити, не гледајући како то с оне стране катедре наставник демонстрира, већ из угла ученика – буквално гледано очима детета. У томе и јесте поента; и у презентацији и кратком видео снимку и туторијалу све је онако како ученик види; ту нема оног прастарог става који прави дистанцу на релацији ученик – наставник да је „све моје лево, вама десно и обрнуто“.

Погледајмо стога пример припреме за извођење часа:

НЕПОСРЕДНА ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Наставни предмет: Физика                          Разред: шести

Наставник:     Дејан Крецуљ                        Школа: ОШ „Ј.Јовановић Змај“ Ковин

Наставна тема:                     5. Маса и густина

Наставна јединица:               58. Лабораторијска вежба: одређивање густине чврстих тела неправилног облика

 

Тип часа:                              лабораторијска вежба

Образовни ниво:                   примена знања

Облик рада:                           групни – тимски

Наставне методе:                  експериментално – лабораторијска, АВ, практичан рад

 

Наставна средства:

  • вага,
  • комплет тегова,
  • чврста тела неправилног облика (погодних величина да могу стати у мензуру окачена на кончић) : каменчић, челична опруга, алуминијумска навртка …,
  • мензура и
  • РС рачунар са интернет конекцијом и штампачем.

 

Циљеви и задаци:

  • примена стечених знања и њихово проширивање и продубљивање кроз практичан рад,
  • развијање вештина и навика – оспособљавање за мерење,
  • развијање прецизности и уредности,
  • развијање способности за тимски рад и сарадњу.

 

Уводни део часа

 

Ученици се деле у неколико група – тимова, у зависности од броја ученика у одељењу и расположивих наставних средстава. Поделу врше сами ученици према сопственој вољи.

Тако подељени, на својим рачунарима, прате презентацију „Густина“ коју им, слајд по слајд, наставник укратко коментарише, побуђујући их на учествовање допуњавањем и питањима. Обнавља се појам густине и начин њеног одређивања код чврстих тела правилног и неправилног облика: начин мерења и обрада добијених података, коју показује туторијал. На крају, заједно погледају видео клип читавог тока реализације вежбе, претходно снимљен у школском кабинету и постављен на YouTube.

 

Главни део часа

Групе реализују вежбу према следећем алгоритму:

  • измере масу тела вагом;
  • сипају воду у мензуру и одређују њену запремину;
  • забележе измерени податак;
  • убаце тело у мензуру;
  • измере укупну запремину тела и течности;
  • забележе измерени податак;
  • одреде запремину тела;
  • на основу добијених резултата одреде густину тела уношењем вредности у табелу;
  • упореде густину тела са табелом густина (датом у Excelu–у, из уџбеника, збирке или са WEB-а) и на основу тога утврде од које је супстанце тело;
  • одштампају резултате.

 

Завршни део часа

Анализа добијених резултата:

  • представници тимова извештавају;
  • да ли су сви добили исте резултате или су различити?
  • зашто су различити и шта је разлог тога?
  • Код кога је било тело од камена? Колика је његова густина? (ρ=2500 kg/m3) Мали задатак за све: ко ће први да израчуна масу Кеoпсове пирамиде чија је запремина, ако се одузме трећина коју чине ходници и дворане, 1777440m3 (Одговор: m= 4443600 t).

 

Очигледно је да је овакав час суштински различит од класичног управо због коришћења ИКТ-а.

Кренимо редом. Припремајући се за час, потребно је да наставник сними у свом кабинету како се вежба ради. Ако сложеност дозвољава, снимак чак ни не треба да ради неко други, већ он сам – док реализује вежбу посматрајући је на монитору. У овом случају било је довољно да камеру држи у руци, а ако треба, ту је погодно постављен сталак. Јасно је да се до коначног снимка долази из више покушаја, ако треба уз мало монтаже Windows Movie Maker-ом, али вреди. Кажу да једна слика говори колико хиљаду речи, а ових пар минута тај број увећавају експонeнцијално. Нема објашњавања, нема говора, нема музике – чује се само тихи жагор ученика у даљини. Све је концентрисано на снимак; снимак стварности гледан очима детета. Такав видео клип се уграђује у PPS презентацију на крају, уз дати линк који вида на снимак постављен на YouTube. Исто тако, као један од извора користи се Wikipedia, ради добијања података о густини различитих материјала, мада је за неколико дато и у прилогу радне листе. Не одбацујући класичне, неелектонске изворе, врло је извесно да ће бити потребно за неке узорке потражити податке о густини материјала и из штампаних извора – уџбеника, збирке, енциклопедије – што подстиче ученике да се у тражењу пута до истине увек ослањају на различите изворе и не занемаре их.

 

Корелирајући са предметима Техничко и информатичко образовање и Информатика и рачунарство, иако је реч о једноставним рачунањима, ученицима се радни лист даје у Excel-у. Није проблем одузети два броја и потом поделити. Али, овако се они уводе у коришћење рачунара у обради података и указује им се да то није машина само за забаву и игрице, већ да може да буде итекако корисна у учењу. Мада ученици елементарно познају Excel, колико је то програмом Информатике и рачунарства у шестом разреду предвиђено, vTuteRecorder-ом снимљен је кратки туторијал и такође постављен на YouTube. У презентацији је дата једино фотографија и провокативно само линк за оне који желе да га погледају, а пример са златном венчаном бурмом која стаје у мензуру је реалан.

 

Час се завршава презентовањем одељењу. Представник сваког тима презентује резултате и заједнички долазимо до закључка да су они различити због разнородности узорака и њихове густине. Ту долази до изражаја тимски рад, који се негује у Грађанском васпитању, са којим такође корелира, и час води тако да кроз заједнички циљ групе постају тимови, пошто није свака група ученика распоређених на неколико места у учионици исто што и тим. Отуда и слобода у избору ко ће с ким радити, јер разне шарене картице, разбрајалице и слично, толико присутне у пракси, врло често силом формирају групе потпуно различитих ученика, а не заборавимо да су они већ шести разред, где ученици негодују, не желе да раде, изражавају жељу да раде сами ако не могу да одаберу са киме ће радити; од таквих «рогова у врећи» тешко да добијамо креативни тим, сложни рад који уз задовољство води успеху, а на крају часа и такмичарском духу у брзом одређивању масе пирамиде. То је, између осталог, и један од разлога корелације и са Грађанским васпитањем.

 

Час је реализован у ковинској основној школи «Јован Јовановић Змај», а позитивна искуства наставника Физике, Техничког и информатичког образовања и изборних предмета Информатика и рачунарство и Грађанског васпитања ће сигурно бити занимљива идеја да и друге колеге покушају слично.

Prilozi koji ilustruju rad (pdf)

Advertisements