ИЗБОР ВЕЖБИ У РАЗВОЈУ МОТОРИКЕ РУКУ

Пре више деценија, у време великог развоја и инвестиција тадашње самоуправне привреде, једно од текстилних предузећа у приградском подручју Београда набавило је најсавременију технологију оправдано очекујући да ће тиме постићи и ударничке резултате у производњи. Међутим, и поред све добре воље, мотивисаности и контроле младе радне снаге, конфекционари су и даље били испод очекиване продуктивности што је ужасавало тадашње друштвено-политичко руководство. Како ни технолози, а ни организатори рада, данас би се називали менаџерима, нису могли да докуче шта је разлог овој појави, неко се коначно досетио да се посаветује и са педагошким стручњацима. И, зачудо, узрок је пронадјен: готово читав колектив тог погона био је скоро исте старосне доби. Пратећи Наставни програм који је био актуелан у време школовања ових радника, установљено је да су у основношколском узрасту, у време од IV до VI разреда, на часовима тадашњег предмета Основа технике, као радне вежбе коришћени модели и макете веома великих димензија, док су развој микро покрета и координисање рада прстију руку, у реду величина центиметара и милиметара били занемарени. Радници су, и поред најбоље воље, били неспособни да рукују машинама које су управо то тражиле од њих.

Из овог искуства непосредне педагошке праксе могли би многи да извуку поуке: од креатора актуелних, вазда превирућих програма до толико контроверзних оцена ваљаности уџбеника, а и сами наставници. Једно свакако треба имати на уму, а то је да је образовно – васпитни процес стратешки, а не тактички, што значи да се стварни резултат може сагледати чак много година по завршетку школовања.

И заиста, када се објективно и непристрасно погледају програми основног образовања, видеће се, у области политехничког васпитања, једна евидентна фетишизација рачунара, све више запостављајући основни смисао предмета. Истини за вољу, већ давно укинут у IV разреду, и сам назив предмета измењен је и уз „техничко“ додато је и „информатичко“ образовање, мада садржаји са самом науком информатиком немају готово никакве везе већ са „рачунарством“. Почев од првог па до завршног разреда, тобож у концентичним круговима, врте се готово исти садржаји за које се издваја, грубо ценећи, скоро трећина часова. А у тој и таквој примени, данашња рачунарска техника присутна у нашом школама, готово да је искључила коришћење тастатуре и највећи део времена ученик користи само миша. Шака, прсти, читава рука у служби су померања пластичне полулоптице по подлози уз повремено коришћење само два прста.

Проблем? Можда, јер научници који се баве развојем целокупног нервног система код деце у сарадњи с онима који изучавају развој говора открили су да велико стимулативно значење за развој говора код деце има управо моторика руке, посебно прстију. Сви смо приметили да деца у тренутку када не могу да пронађу потребну реч, помогну себи рукама и гестовима, и обрнуто, док пише или црта, дете често несвесно плази језик. Физиолози су доказали да је ниво развијености дечјег говора пропорционалан нивоу формираности финих покрета прстију руке, па је на основу бројних истраживања утврдјена законитост: „Кад развој покрета прстију одговара узрасту, развој говора је такође уредан, а кад развој фине моторике заостаје, заостаје и говор.” Чак се формирање важних говорних можданих зона остварује под утицајем нервних импулса прстију руку. Да мануелни покрети утичу на развој мозга било је познато још у II веку пре нове ере у Кини, када се тврдило да игре прстима помажу усклађивању духа и тела.

Застрашујућа корелација између грубости покрета и сиромаштва ђачког вокабулара могу се уочити код ученика средњих школа у које се најлакше уписује и које дају квалификацију за рад у тешким условима, где је управо недостатак речи препрека у исказивању схваћеног градива које ученик једноставно не може да искаже па посеже за гестовима.

Да бисмо пројектовали рад и тематику радних вежбања у основношколском узрасту, како млађих тако и старијих разреда морамо узети у обзир Наставни програм, који у овој старосној доби предвидја, између осталог, и значајан број наставних часова намењених обради материјала. За разлику од некадашњег пуког реализовања уџбенички датих свих димензија предвиђеног броја модела и макета, већ дуго година акценат је стављен на оспособљавање за рад на сопственом пројекту и извођењу читавог поступка конструисања предмета од идеје до реализације. Наравно, и поред све слободе, и овај сегмент наставе мора да буде вођен од стране наставника који не спутава, али кад затреба, помаже. Како ученици и сами кажу, најлакше је направити управо онако како се нацрта на табли, али када се тражи сопствена креација на задату тему, тада је до ваљаног резултата теже доћи.

За то се користе лако обрадиви материјали, од хартије и текстила до пластичних маса, што само по себи указује на то да није обрада циљ него средство да се модел или макета оствари. Зато је сасвим оправдано, ако се има на уму прича са почетка овог прилога, од ученика тражити да им радови буду „малецки“, да се све ради тако да читав технички цртеж може да стане на једну страницу свеске формата А4 у природној величини. Пример тога је и кућица која је приказана. Ученицима треба показати како се израђује мрежа геометријског тела, како се предњи, бочни, задњи и други бочни зид надовезују у низ. Склапањем добија се тродимензионална форма на коју ваља још додати кров, све то ставити на комадић подлоге и украсити. Наравно, да би било лепо, сразмерно, није на одмет помоћи сугеришући димензије: да је висина зидова 15 милиметара, висина у слемену 30, а дужина зидова по вољи, уз поштоваје разумних оквира односа, на пример, тридесетак према 40 до 50 милиметара. Оваква кућица урађена од белог картона може се одлично украсити било цртањем фломастерима, лепљењем апликација од колаж папира или на било начин којег ће се ученици сигурно и пре од наставника досетити. Не треба заборавити и на обиље шарене амбалаже, рекламних флајера, новина …

И тако настаје макета, свака другачија, свака уникатна сопствена конструкција. Да, лепо, а сада можемо рећи и надасве корисно, јер се радећи на њој интензивно развија рад прстића и осећај за префињени покрет и прецизност; наравно и уредност и систематичност као и осећај за естетски дотерано. А за деценију, можда и мање, ова деца биће способна за изазове нових технологија које већ крупним корацима улазе у Србију кроз готово свакодневно отварање нових компанија и инвестиције.

 

 

Зборник радова

http://joom.ag/YokW

 

Advertisements

YouTube portal – obrada u oblaku

Internet stranica YouTube je veoma popularan internet portal za razmenu i obradu video sadržaja. Procenjuje se da se na njemu dnevno postavi toliki obim snimaka da ni godinu dana nije dovoljna da se oni pregledaju. Korisnici mogu da postavljaju, pregledaju i ocenjuju video sadržaje. Za pregledanje nije potrebna registracija, osim sadržaja koji nije za osobe mlađe od 18 godina, dok je za postavljanje potrebna. Prema pravilima korišćenja, moguće je postavljati vlastite originalne zapise i one za koje imaju odobrenje vlasnika autorskih prava.

Gotovo od samog nastanka, blagodareći svojim osobinama, film je zuzeo značajno mesto u nastavi. “Živa slika” na času bila je daleko značajniji iskorak negoli pojava prvih fotografija koje su zamenile crteže. Ni ne čudi pošto su već 28. decembra 1895. godine, prilikom prve bioskopske projekcije braće Limijer u pariskom restoranu „Gran kafe“, koja je trajala svega nekoliko minuta i predstavljala dolazak voza na železničku stanicu, ljudi, videvši da im voz ide u susret, počeli da vrište i beže po sali, ne shvatajući da je to samo projekcija na platnu. Skoro vek i četvrt prošlo je od tada i u pogledu otkrića savremene tehnologije u situaciji smo da nas više bilo kakva novina ne može iznenaditi. Prodorom digitalne tehnike, fotografije, a nedugo potom i filma tj. videa, u svakodnevicu, po cenama pristupačnim većini ljudi, započela je i “demokratizacija” snimanja; bez filma, hemijske obrade, troškova, svi i svuda snimaju. I tako je, za razliku od klasične filmske trake, veliki prodor načinila digitalna fotografija i video sa njom, prvo kroz retke, i u to vreme prilično skupe kamere, da bi ugradnjom u mobilne telefone postala dostupna svima.

Da podsetimo, prvi telefon s kamerom bio je SHARP J-SH04 koji je imao CMOS kameru od 110.000 piksela, što je otprilike 0,1 megapiksela. Proizvoden je u Japanu 2000. godine i u idućih nekoliko godina prodano je više od 500 miliona mobilnih uređaja s ugrađenom kamerom. Tako je kamera ugrađena u mobilni uređaj postala standard te je preko 70% nadolaćedih modela bilo sa ugrađenom kamerom. Potom sledi Nokia 7650 koja ima VGA kameru od 640×480 piksela, otprilike 0,6 megapiksela. Značaj ovog  uređaja je u tome da je prvi na tržištu koji je imao mogućnost snimanja video zapisa. Imao je 4 MB interne memorije, i rezoluciju displeja od 176 x 208 piksela. Sve su to pratili i račinari te je za izradu i uređivanje videa bilo sasvim dovoljno mesta na tadašnjim memorijskim jedinicama, a i softver je bio tome prilagođen. Kao Word za pisanje, tako je i Windows Movie Maker bio i dugo ostao sastavni deo ofisa jer je posve fino radio. Učitelj je mogao da snima, kreira, osmišljava nastavni film onako kako je njegova koncepcija časa tražila. Sve je bilo lepo dok se neopaženo, iz meseca u mesec, gotovo dnevno, na tržištu nisu pojavili noviji modeli mobilnih telefona sa sve boljim kamerama. Veći kvalitet snimka postizao se slikom sastavljenom od sve većeg broja tačkica, piksela, sve boljom rezolucijom. Bolja slika iziskivala je i veći memorijski prostor, što se i nije uočavalo pošto je i interna memorija bivala sve veća.

Za jednostavno slaganje fotografija u niz, koji uz nešto pratećeg tona i video snimaka, bilo je dobro, a onda su počeli da se pojavljuju problemi: ako je uz sličice bilo potrebno dodati i neki video snimak, za koji nismo ni primetili da svega 2,5 minuta “troše” tristotinak megabajta, dosadašnji program ga je prihvatao, obrađivao i, upravo u trenutku kada se ponadalo da će snimanje na računarski disk biti gotovo, nakon silnog polusatnog “mučenja” sledio je odgovor da to ne može. Šta sada? Najlakše rešenje je rad u oblaku[1], upravo na internet stranici YouTube. Kako?

Pre svega potrebno je registrovati se. S obzirom na brojne prednosti, a na vrlo malo ličnih podataka, ne može se reći da je time ugrožena privatnost. Zatim, u gornjem desnom uglu kliknemo da duglme “Studio za autore”. Otvoriće nam se “Kontrolna tabla”, sa nekoliko opcija, od kojih nas sada interesuje “Pravljenje”. Ako smo nastavni film prethodno dobro osmislili, pripremili se do detalja šta, sa kojim ciljem, kako i kada  želimo da prikažemo, u čemu je autoru oduvek bio uzor veliki klasik kinematrografije Sergej Mihailovič Ejzenštajn (genijalna perfekcija montaže filma „Oklopljača Potemkin“), odabiramo “Fonoteku”. Otvoriće nam se ogroman izbor plejliste besplatne muzike raznih žanrova i dužine trajanja. Važno je napomenuti da se na ovoj platformi moraju, a ne samo preporučuju, striktna poštovanja autorskih prava i svaka muzika koja nije na spisku odobrena, a upotrebimo je u snimku i postavimo, biće pre ili kasnije prepoznata, nakon čega ćemo dobiti opomenu da ili je promenimo ili će je YouTube obrisati, ostaviće samo sliku bez tona. Nije na odmet pomenuti  i da postavljanje tuđih video snimaka, za koja nemamo odobrenje autora, ima za posledicu brisanje. Da bi odabrali prateću muziku, koja nam je ponuđena, preslušamo je klikom na strelicu ispred naslova i, ako odgovara, kliknemo na “Preuzmi”. Uslediće dobro poznati prozor sa opcijama za otvaranje ili snimanje preuzetog materijala; kliknućemo na “Save File”.

Sada možemo da pređemo na “Uređivač video snimka”. Na raspolaganju su nam već deponovani video snimci na našem nalogu (ikonica kamere), fotografije (ikonica foto – aparata), muzika (ikonica note) i drugi. Ako nemamo potrebnu fotografiju, unosimo je klikom na ikonicu foto – aparata i na “Dodaj slike u projekat”. U “Izboru slika za uvoz” odaberemo mesto gde se željena fotografija nalazi, a može se dodati i fotografija sa računara. Klikom na dugme počeće otpremanje i posle kratkog vremena pojavljuje nam se uneta fotografija koju treba prevući u prostor ispod polja budućeg ekrana. Ispod unetog snimka nalazi se i prostor za unošenje audio snimka. Ukoliko želimo da podesimo trajanje, povlačenjem plavih graničnika ga menjamo, u čemu nam mnogo pomaže i prikaz vremenskog brojača, koji se kasnije ne vidi. Potom unosimo audio podlogu, prevlačenjem u prostor ispod slike. Na isti način unosimo i video snimke, s tim što se unosi i njihov video i audio sadržaj. Ovo su osnovni koraci nakon kojih treba, ako je potrebno, iskoristiti pretapanja i druge mogućnosti koji se malim istraživajem lako savladaju.

Na ovaj način napravljeni video automatski nosi naziv “Moj izmenjeni video”. Klikom na taj privremeni naziv oslobađamo prozor, pojavljuje se oznaka “Izmeni” pa ga obrišemo i ispišemo naziv kakav želimo, a potom kliknemo na “Sačuvaj”. Posao je gotov, isprobamo uobičajenim startovanjem videa i, ako smo zadovoljni, od sada ga možemo preuzimati, snimati, deliti …

Jednostavno, brzo i kvalitetno, bez ograničenja vremena trajanja projekcije videa i prava je šteta to ne iskoristiti. A kada se savlada veština korišćenja ovog alata, sledi didaktička strana nastavnog filma[2], filma u nastavi i stvaranje filma za nastavu. Treba imati ideju, volju i upornost, a to je pravim učiteljima svojstveno.

[1] Računarstvo u oblaku (engl. Cloud computing) predstavlja isporuku računarskih resursa i skladišnih kapaciteta kao uslugu za heterogenu grupu krajnjih korisnika, Nicholas Carr, Cloud Computing, Academic Room

[2]  Kreculj D. (2004). Film u nastavi – kada i kako?, Misao, revija za obrazovanje i kulturu, Novi Sad, strana 5.

 

 

Iz godine u godinu i …

Proleće je, uskoro i prolećni raspust, a potom počinje lagano spremanje za kraj školske godine. Uvek kada upoznajem nove učenike, a od nedavno to je već u IV razredu, ispričam im pričicu o tome kako će sve to tako brzo proći da neće ni primetiti kada su stigli do kraja: u petom će biti malo zbunjeni jer nema njihove učiteljice, u šestom će gradivo biti nešto teže, a eto i novih predmeta, prvo fizika, a od sedmog i hemija, u sedmom će se već čekati kada će osmaci otići da oni budu „najstariji u školi“, a krenuće i probni maturski ispiti, osmi razred proleti kao tren; od početka već razmišljanja o tome kuda dalje i kako. Dok se proslave zimski praznici, a ono počela dogovaranja o proslavi maturske večeri i broju bodova za pojedine škole. U opštoj gužvi konačno objava liste ko je gde primljen i … odoste deco svako na svoju stranu, a ova škola ostaje u sećanju, vašem i našem.

Na sve to četvrtaci i petaci često malo sumnjičavo vrte glavom – ma šta nam priča … A vreme prolazi, generacije smenjuju jedna drugu i ovih dana srećem „decu“, koja su isto tako bila sumnjičava, kako uz pozdrav svom nekadašnjem nastavniku, hitaju na roditeljske sastanke, za svoju decu …