ИЗБОР ВЕЖБИ У РАЗВОЈУ МОТОРИКЕ РУКУ

Пре више деценија, у време великог развоја и инвестиција тадашње самоуправне привреде, једно од текстилних предузећа у приградском подручју Београда набавило је најсавременију технологију оправдано очекујући да ће тиме постићи и ударничке резултате у производњи. Међутим, и поред све добре воље, мотивисаности и контроле младе радне снаге, конфекционари су и даље били испод очекиване продуктивности што је ужасавало тадашње друштвено-политичко руководство. Како ни технолози, а ни организатори рада, данас би се називали менаџерима, нису могли да докуче шта је разлог овој појави, неко се коначно досетио да се посаветује и са педагошким стручњацима. И, зачудо, узрок је пронадјен: готово читав колектив тог погона био је скоро исте старосне доби. Пратећи Наставни програм који је био актуелан у време школовања ових радника, установљено је да су у основношколском узрасту, у време од IV до VI разреда, на часовима тадашњег предмета Основа технике, као радне вежбе коришћени модели и макете веома великих димензија, док су развој микро покрета и координисање рада прстију руку, у реду величина центиметара и милиметара били занемарени. Радници су, и поред најбоље воље, били неспособни да рукују машинама које су управо то тражиле од њих.

Из овог искуства непосредне педагошке праксе могли би многи да извуку поуке: од креатора актуелних, вазда превирућих програма до толико контроверзних оцена ваљаности уџбеника, а и сами наставници. Једно свакако треба имати на уму, а то је да је образовно – васпитни процес стратешки, а не тактички, што значи да се стварни резултат може сагледати чак много година по завршетку школовања.

И заиста, када се објективно и непристрасно погледају програми основног образовања, видеће се, у области политехничког васпитања, једна евидентна фетишизација рачунара, све више запостављајући основни смисао предмета. Истини за вољу, већ давно укинут у IV разреду, и сам назив предмета измењен је и уз „техничко“ додато је и „информатичко“ образовање, мада садржаји са самом науком информатиком немају готово никакве везе већ са „рачунарством“. Почев од првог па до завршног разреда, тобож у концентичним круговима, врте се готово исти садржаји за које се издваја, грубо ценећи, скоро трећина часова. А у тој и таквој примени, данашња рачунарска техника присутна у нашом школама, готово да је искључила коришћење тастатуре и највећи део времена ученик користи само миша. Шака, прсти, читава рука у служби су померања пластичне полулоптице по подлози уз повремено коришћење само два прста.

Проблем? Можда, јер научници који се баве развојем целокупног нервног система код деце у сарадњи с онима који изучавају развој говора открили су да велико стимулативно значење за развој говора код деце има управо моторика руке, посебно прстију. Сви смо приметили да деца у тренутку када не могу да пронађу потребну реч, помогну себи рукама и гестовима, и обрнуто, док пише или црта, дете често несвесно плази језик. Физиолози су доказали да је ниво развијености дечјег говора пропорционалан нивоу формираности финих покрета прстију руке, па је на основу бројних истраживања утврдјена законитост: „Кад развој покрета прстију одговара узрасту, развој говора је такође уредан, а кад развој фине моторике заостаје, заостаје и говор.” Чак се формирање важних говорних можданих зона остварује под утицајем нервних импулса прстију руку. Да мануелни покрети утичу на развој мозга било је познато још у II веку пре нове ере у Кини, када се тврдило да игре прстима помажу усклађивању духа и тела.

Застрашујућа корелација између грубости покрета и сиромаштва ђачког вокабулара могу се уочити код ученика средњих школа у које се најлакше уписује и које дају квалификацију за рад у тешким условима, где је управо недостатак речи препрека у исказивању схваћеног градива које ученик једноставно не може да искаже па посеже за гестовима.

Да бисмо пројектовали рад и тематику радних вежбања у основношколском узрасту, како млађих тако и старијих разреда морамо узети у обзир Наставни програм, који у овој старосној доби предвидја, између осталог, и значајан број наставних часова намењених обради материјала. За разлику од некадашњег пуког реализовања уџбенички датих свих димензија предвиђеног броја модела и макета, већ дуго година акценат је стављен на оспособљавање за рад на сопственом пројекту и извођењу читавог поступка конструисања предмета од идеје до реализације. Наравно, и поред све слободе, и овај сегмент наставе мора да буде вођен од стране наставника који не спутава, али кад затреба, помаже. Како ученици и сами кажу, најлакше је направити управо онако како се нацрта на табли, али када се тражи сопствена креација на задату тему, тада је до ваљаног резултата теже доћи.

За то се користе лако обрадиви материјали, од хартије и текстила до пластичних маса, што само по себи указује на то да није обрада циљ него средство да се модел или макета оствари. Зато је сасвим оправдано, ако се има на уму прича са почетка овог прилога, од ученика тражити да им радови буду „малецки“, да се све ради тако да читав технички цртеж може да стане на једну страницу свеске формата А4 у природној величини. Пример тога је и кућица која је приказана. Ученицима треба показати како се израђује мрежа геометријског тела, како се предњи, бочни, задњи и други бочни зид надовезују у низ. Склапањем добија се тродимензионална форма на коју ваља још додати кров, све то ставити на комадић подлоге и украсити. Наравно, да би било лепо, сразмерно, није на одмет помоћи сугеришући димензије: да је висина зидова 15 милиметара, висина у слемену 30, а дужина зидова по вољи, уз поштоваје разумних оквира односа, на пример, тридесетак према 40 до 50 милиметара. Оваква кућица урађена од белог картона може се одлично украсити било цртањем фломастерима, лепљењем апликација од колаж папира или на било начин којег ће се ученици сигурно и пре од наставника досетити. Не треба заборавити и на обиље шарене амбалаже, рекламних флајера, новина …

И тако настаје макета, свака другачија, свака уникатна сопствена конструкција. Да, лепо, а сада можемо рећи и надасве корисно, јер се радећи на њој интензивно развија рад прстића и осећај за префињени покрет и прецизност; наравно и уредност и систематичност као и осећај за естетски дотерано. А за деценију, можда и мање, ова деца биће способна за изазове нових технологија које већ крупним корацима улазе у Србију кроз готово свакодневно отварање нових компанија и инвестиције.

 

 

Зборник радова

http://joom.ag/YokW

 

Advertisements

Mesto za komentar. Hvala!

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s