Eye on Earth – the drought

EoE_headerUnited Nations Environment Programme (UNEP) je organizacija Ujedinjenih nacija u čijim smo kao škola aktivnostima do sada redovno učestvovali. Sigurno je da će i u buduće biti tako. S obzirom na veliku zagađenost vazduha u našem kraju, posebno kao posledica obližnjih termoelektrana i hemijskog kompleksa u Pančevu, s pravom se može sumnjati da sve to utiče i na naše životno okruženje.

https://www.youtube.com/embed/S8NPG4JvysM„>

Stoga je urađen ovaj kratki film koji pokazuje problematiku zagađenja i (verovatni) uticaj na klimatske promene – ovoga leta izrazitu sušu i vrućinu, i ima za cilj pokretanje diskusije i aktivnosi na tu temu.

Očekujemo vas ovde ili na FB, na našem Zelenom zmaju !

Advertisements

PEDAGOŠKA OLIMPIJADA

Moskovska Međunarodna pedagoška olimpijada je veliki onlajn konkurs koji pruža nastavnicima i studentima pedagoških obrazovnih ustanova priliku da pokažu svoja postignuća u nastavi i kreativnosti. Svi radovi postaju deo velikog repozitorijuma nastavnih materijala na adresi pedolimp.ru. Po prvi put, u kategoriji „Nauka oko nas – srednje i visoke škole“, gde je prispelo 25 radova iz Ruske Federacije i Republike Kazahstana našao se i rad iz naše zemlje. Odlukom žirija, među laureatima sam i ja sa radom „Određivanje gustine tela nepravilnog oblika – laboratorijska vežba s korišćenjem IKT“. Veliko priznanje i podstrek za dalju saradnju i rad na istraživanju i unapređenju nastavne prakse.

pedolimp_diplom_english-page-001

pedolimp_diplom

ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ТЕЛА НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА

 „Domus propria, domus optima “ (Своја кућа, најбоља кућа), латинска је сентенца која је као црвена нит проткана кроз три деценије дуг педагошки рад аутора ових редова. Да би прописани наставни садржаји били примамљиви за дечју пажњу, потребно је, између осталог, да буду и што стварнији, реалнији. Давно су прошла времена када су у уџбеницима биле црно-беле илустрације, са по неком фотографијом. Данас технички високо квалитетне фотографије надопуњују видео материјали који прате уџбеничке комплете, а како од завршетка рада на рукопису, преко одобрења, штампања и дистрибуције, односна до часа када наставна јединица стиже пред ученике, прође доста времена, то је посезање и за интернетом, као извором информација у реалном времену, сасвим оправдано. Ипак, посебно у предметима, попут познавања природе, а касније и физике, где је извођење лабораторијских вежби саставни део програма, опис и приказ тока рада и уз лепе илустрације може да буде врло штур, деци нејасан па и збуњујући.

На часовима лабораторијских вежбања ученицима је потребно објаснити шта треба да ураде, чиме и како. Потом следи препознавање наставних средстава. У уџбенику или радној свесци приказана су она која је аутор имао и илустратор одабрао. Домаћа или страна, стара из времена СССР и из најновијих каталога светских произвођача; свега има. А чега има у кабинету школе у којој се ради, како стварно изгледају наставна средства и како се користе? Како и шта треба радити, не гледајући како то с оне стране катедре наставник демонстрира, већ из угла ученика – буквално гледано очима детета. У томе и јесте поента; и у презентацији и кратком видео снимку и туторијалу све је онако како ученик види; ту нема оног прастарог става који прави дистанцу на релацији ученик – наставник да је „све моје лево, вама десно и обрнуто“.

Погледајмо стога пример припреме за извођење часа:

НЕПОСРЕДНА ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Наставни предмет: Физика                          Разред: шести

Наставник:     Дејан Крецуљ                        Школа: ОШ „Ј.Јовановић Змај“ Ковин

Наставна тема:                     5. Маса и густина

Наставна јединица:               58. Лабораторијска вежба: одређивање густине чврстих тела неправилног облика

 

Тип часа:                              лабораторијска вежба

Образовни ниво:                   примена знања

Облик рада:                           групни – тимски

Наставне методе:                  експериментално – лабораторијска, АВ, практичан рад

 

Наставна средства:

  • вага,
  • комплет тегова,
  • чврста тела неправилног облика (погодних величина да могу стати у мензуру окачена на кончић) : каменчић, челична опруга, алуминијумска навртка …,
  • мензура и
  • РС рачунар са интернет конекцијом и штампачем.

 

Циљеви и задаци:

  • примена стечених знања и њихово проширивање и продубљивање кроз практичан рад,
  • развијање вештина и навика – оспособљавање за мерење,
  • развијање прецизности и уредности,
  • развијање способности за тимски рад и сарадњу.

 

Уводни део часа

 

Ученици се деле у неколико група – тимова, у зависности од броја ученика у одељењу и расположивих наставних средстава. Поделу врше сами ученици према сопственој вољи.

Тако подељени, на својим рачунарима, прате презентацију „Густина“ коју им, слајд по слајд, наставник укратко коментарише, побуђујући их на учествовање допуњавањем и питањима. Обнавља се појам густине и начин њеног одређивања код чврстих тела правилног и неправилног облика: начин мерења и обрада добијених података, коју показује туторијал. На крају, заједно погледају видео клип читавог тока реализације вежбе, претходно снимљен у школском кабинету и постављен на YouTube.

 

Главни део часа

Групе реализују вежбу према следећем алгоритму:

  • измере масу тела вагом;
  • сипају воду у мензуру и одређују њену запремину;
  • забележе измерени податак;
  • убаце тело у мензуру;
  • измере укупну запремину тела и течности;
  • забележе измерени податак;
  • одреде запремину тела;
  • на основу добијених резултата одреде густину тела уношењем вредности у табелу;
  • упореде густину тела са табелом густина (датом у Excelu–у, из уџбеника, збирке или са WEB-а) и на основу тога утврде од које је супстанце тело;
  • одштампају резултате.

 

Завршни део часа

Анализа добијених резултата:

  • представници тимова извештавају;
  • да ли су сви добили исте резултате или су различити?
  • зашто су различити и шта је разлог тога?
  • Код кога је било тело од камена? Колика је његова густина? (ρ=2500 kg/m3) Мали задатак за све: ко ће први да израчуна масу Кеoпсове пирамиде чија је запремина, ако се одузме трећина коју чине ходници и дворане, 1777440m3 (Одговор: m= 4443600 t).

 

Очигледно је да је овакав час суштински различит од класичног управо због коришћења ИКТ-а.

Кренимо редом. Припремајући се за час, потребно је да наставник сними у свом кабинету како се вежба ради. Ако сложеност дозвољава, снимак чак ни не треба да ради неко други, већ он сам – док реализује вежбу посматрајући је на монитору. У овом случају било је довољно да камеру држи у руци, а ако треба, ту је погодно постављен сталак. Јасно је да се до коначног снимка долази из више покушаја, ако треба уз мало монтаже Windows Movie Maker-ом, али вреди. Кажу да једна слика говори колико хиљаду речи, а ових пар минута тај број увећавају експонeнцијално. Нема објашњавања, нема говора, нема музике – чује се само тихи жагор ученика у даљини. Све је концентрисано на снимак; снимак стварности гледан очима детета. Такав видео клип се уграђује у PPS презентацију на крају, уз дати линк који вида на снимак постављен на YouTube. Исто тако, као један од извора користи се Wikipedia, ради добијања података о густини различитих материјала, мада је за неколико дато и у прилогу радне листе. Не одбацујући класичне, неелектонске изворе, врло је извесно да ће бити потребно за неке узорке потражити податке о густини материјала и из штампаних извора – уџбеника, збирке, енциклопедије – што подстиче ученике да се у тражењу пута до истине увек ослањају на различите изворе и не занемаре их.

 

Корелирајући са предметима Техничко и информатичко образовање и Информатика и рачунарство, иако је реч о једноставним рачунањима, ученицима се радни лист даје у Excel-у. Није проблем одузети два броја и потом поделити. Али, овако се они уводе у коришћење рачунара у обради података и указује им се да то није машина само за забаву и игрице, већ да може да буде итекако корисна у учењу. Мада ученици елементарно познају Excel, колико је то програмом Информатике и рачунарства у шестом разреду предвиђено, vTuteRecorder-ом снимљен је кратки туторијал и такође постављен на YouTube. У презентацији је дата једино фотографија и провокативно само линк за оне који желе да га погледају, а пример са златном венчаном бурмом која стаје у мензуру је реалан.

 

Час се завршава презентовањем одељењу. Представник сваког тима презентује резултате и заједнички долазимо до закључка да су они различити због разнородности узорака и њихове густине. Ту долази до изражаја тимски рад, који се негује у Грађанском васпитању, са којим такође корелира, и час води тако да кроз заједнички циљ групе постају тимови, пошто није свака група ученика распоређених на неколико места у учионици исто што и тим. Отуда и слобода у избору ко ће с ким радити, јер разне шарене картице, разбрајалице и слично, толико присутне у пракси, врло често силом формирају групе потпуно различитих ученика, а не заборавимо да су они већ шести разред, где ученици негодују, не желе да раде, изражавају жељу да раде сами ако не могу да одаберу са киме ће радити; од таквих «рогова у врећи» тешко да добијамо креативни тим, сложни рад који уз задовољство води успеху, а на крају часа и такмичарском духу у брзом одређивању масе пирамиде. То је, између осталог, и један од разлога корелације и са Грађанским васпитањем.

 

Час је реализован у ковинској основној школи «Јован Јовановић Змај», а позитивна искуства наставника Физике, Техничког и информатичког образовања и изборних предмета Информатика и рачунарство и Грађанског васпитања ће сигурно бити занимљива идеја да и друге колеге покушају слично.

Prilozi koji ilustruju rad (pdf)

REGIONALNA SARADNJA ŠKOLA

„Nijedan čovek nije ostrvo – sam po sebi celina; svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje. Ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje, kao da je odnelo neki rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj“ reči su kojima nas je veliki Hemingvej uvodio u svoje delo.

Nijedna zemlja nije ostrvo, ni škola, a da nas ne bi odnosilo more hitre svakodevice i bivalo nas manje i bivali manji, moramo se povezivati, komunicirati, saradjivati u svim okvirima, prenebregavajući forme i granice. Danas, u vreme sve moćinijih sredstava informaciono – komunikacionih tehnologija to postaje lakše, no treba biti spreman na prvi korak. Evo jednog ličnog iskustva, primera dobre prakse; izneću ga tek u osnovnim obrisima sa namerom da bude inicijalni u razmišljanju, planiranju i praksi.

Uspostavljajući regionalnu, međunarodnu saradnju, kao deo projekta ambijentalne nastave od početka oktobra 2014. godine, ostvario sam vezu kovinske osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Vojvodini, Republici Srbiji, sa školom u susednoj Republici Bugarskoj, Osnovnom školom „Ljuben Karavelov“ (Основно Училище „Любен Каравелов“) iz sela Osikovica (Осиковица), na oko 60 kilometara istočno od Sofije. Komunikacija, pretraživanje i prvi kontakti, išli su uobičajenim stazama, u ovo vreme i u našoj sredini najpopularnijom društvenom mrežom – Facebookom. Na FB stranici bugarske škole postavio sam neki od snimaka sa realizacije mog projekta, dok je koleginica Diana Nedkova (Диана Недкова, старши начален учител) uzvratila beleškama o ambijentalnoj nastavi u njihovoj školi.

s1  s2

Nakon inicijalnih kontakata kroz čet, usledila je razmena ideja, iskustava i putem elektronske pošte. Sticajem okolnosti, korespodenciju ostvarujemo na bugarskom jeziku s obzirom da sam veliki deo detnjstva, raspuste, provodio u Sofiji kod strica, koji je tamo živeo u političkoj emigraciji za vreme Brozovog režima u SFRJ. Naravno, često posegnem za rečnikom.

Počevši Hemingvejem, zaključiću kultnom rečenicom iz „Kazablanke“: „Louis, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva.“ I saradnje.

U OKVIRU PLATNA I VAN NJEGA

Film je zamrznuta fontana misli.

Jean Maurice Eugéne Clément Cocteau

Kada sam pre mnogo godina počinjao da otkrivam čudesni život u svetu pedagoške prakse, a bio je to početak osamdesetih prošlog stoleća, već od prvih dana uočio sam veličinu latinske sentence da je dobra priprema pola urađenog posla. Nekada samo valjano promišljena reč ili linija ispisana kredom na tabli više vrede nego obilje neosmišljenog šarenila koje je samo sebi cilj. Mlad i pun entuzijazma, želeo sam sve i sve što se moglo naći pod školskim krovom od audio-vizuelnih sredstava ubrzo se našlo u mojoj učionici. Nekako baš u ta vremena na ovim prostorima počeli su da se pojavljuju i prvi računari i eto, mada su više od tri decenije rada iza mene, još uvek sam nastavnik koji svakoga dana svojim učenicima donosi nešto novo, drugačije, zanimljivo. Blagodareći uporednom hodu sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, postao sam i ostao, kao je to danas uobičajeno da se kaže, ICTeacher.

Ovog proleća navršilo se četiri decenije od kako sam aktivno iza objektiva. Bilo je to veliko otkrovenje radoznalog dečaka, magija kojom se sve što je videlo stakleno oko jeftinog, ali nama dobrog, sovjetskog foto-aparata pretakalo u mračnoj komori u fotografiju. Nedugo potom u rukama mi se našlo još veće čudo: kino-kamera. Crno-beli osam milimetarski film petminutnog trajanja projekcije. U nastavi zagrebački poduhvat kasetnih nemih „petlja filmića“ gotovo za sve razrede i predmete, a projekcije 16 milimetarskih tonskih filmova bile su, ako filmska traka ne pravi problema, poput pravog bioskopa. Mali ekran ušao je u sve domove, potom demokratija digitalizacije, a velika platna počela su da se gase, bioskopi zatvraraju. Čarolija sedme umetnosti, u zemlji koja se ponosi svetski priznatim Kusturicom, gasnula je, a film nestajao iz učionica.

Martin Skorseze, veliki stvaralac i dobitnik Oskara za režiju rekao je: „Film je u suštini važan za ono što je u okviru platna, ali i ono što je van njega.“ Koristeći iskustvo sticano s kraja prošlog stoleća, a i tehnologiju ovog, nastao je nastavni fim „Moja porodica“. Možete ga pogledati na kod nas nažalost malo korišćenom TeacherTube (http://www.teachertube.com/viewVideo.php?video_id=335020). Priču o poreklu svoje porodice ispričao sam naracijom; korišćen je obimni materijal iz porodične ostavštine: fotografije, krštenice, crkveni domovnik i drugo. Sve je to najjednostavnijim programom koji poseduje svaki računar, Movie Maker, ukomponovano u celinu, sinhronizujući sa tihim, laganim govorom. Iskustvo rada u Obrazovnom programu RTV Novi Sad bilo je takođe korisno – brzina govora, čitanja, mora biti oko 12 redova u minutu. Napravio sam nastavno sredstvo, baš kao što sam nekad satima na hameru crtao zidne karte.

Da, a potom? Potom je usledila svojevrsna analiza i gotovo oluja misli, pitanja i odgovora: u kojm sve predmetima se ovaj film može upotrebiti, šta sve nosi sobom, ima li još nečeg skrivenog „između redova“ …

Čudno je da se ovih nekoliko minuta filma može naći aktuelno i u mlađem uzrastu kada se rade porodica i rodbinski odnosi, u starijem u istoriji u temama Prvog i drugog srpskog ustanka, odnosa velikih sila, seobama, u tehnčkom i informatičkom obrazovanju i informatici i računarstvu kao primer korišćenja ovog programa i rada na projektu, građanskom vaspitanju koje u osmom razredu ima takođe rad na sopstvenom projektu, verskoj nastavi i drugde. Ako nastavimo da širimo krugove, istorija jedne porodice može biti zanimljiva i u srednjoj školi, gde se od istorije književnosti, zlohude sudbine našeg kolege, učitelja, pesnika i revolucionara Rige od Fere do naših večitih seoba, progona i pogroma, pa preko sociologije i produbljenog upoznavanja sa prošlošću u istoriji, do kompleksnijih samostalnih učeničkih projekata, istraživanja porekla svoga roda i predaka. Ovo zrno zagrebane prošlosti radoznalom studentu može da bude potka za tkanje sveobuhvatnijeg rada i studiozno rasvetljavanje minulih vremena i sudbina ljudi u njemu.

Nezainteresovan gledalac će izvesno reći da je kondenzovano mnogo informacija u kratkom vremenu jer neće gledati film, već kroz njega. Tačno, navedeno je mnogo imena, ali sa ciljem da se gledaocu/učeniku/studentu da pregršt već zaboravljenih ličnih imena, koja nestaju u stihiji pomodarstva i estrade; jedan davni običaj da se ponovi ime i prekine nesrećna sudbina i još mnogo toga.

Kako gledamo film? Znamo da je za gledanje nastavnog filma uvek potrebna priprema učenika kojom će biti uvedeni u tematiku i dati određene smernice. Projekcija može biti za celo odeljenje, putem projektora, a u digitalnim učionicama i individualna ili grupna. Rad u medija – grupma pokazao se veoma dobar, zanimljiv učenicima, a sa daleko većim efektima. Učenici po svojoj volji formiraju grupe od dva do pet članova, što se pokazalo kao optimalan broj. Zadatak je da pažljivo odgledaju film i popune radni list sa čijim zahtevim su prethodno detaljno upoznati. Šta čini radni list?

Pre svega, treba navesti naziv filma, potom tu su još polja za kratki sadržaj, ključne reči i skicu ili crtež. List je veličine A4 u štampanoj varijanti i učenici tokom gledanja prave beleške da bi potom zajedno napravili sažetak, istakli i uneli ključne reči i skicirali neku od sekvenci ili na neki način vizuelno predstavili ono što su gledali. Na kraju navode imena članova grupe.

Učenici petog razreda su uglavnom koristili papirnatu varijantu i njihovi radovi su obavezno imali i crteže koji su bili obojeni, sadržaj duži ili kraći, a vrlo brzo su shvatili pojam ključnih reči, verovatno zbog analogije sa internet pretraživačima. Ali, uzrast šestog razreda već je iskusniji u korišćenju programa za obradu slike i, na početku rada u jednom odeljenju dve učenice zatražile su da im u račinar njihove grupe prenesem i obrazac kako bi mogle da ga otovre u Paintu i tu popune. Želja im je ispunjena i nakon oko pola sata, posle gledanja filma o tome kako se pravi građevinska mašina, bager, u obrazac su unele tekstualni deo i jedan od frejmova filma. Oni su već znali, iz teme informatičkih tehnologija, da snimaju ekran pomoću PrtSc, da urede sliku i prenesu je kopiranjem u obrazac. Ovaj način rada prihvatile su kasnije i druge medija – grupe. Sledeći put skoro da niko nije ni tražio papirnati obrazac. Kada je njihov rad objavljen na FB grupi „Velika zbornica“, zanimljivo je da je prvi komentar bio: „Ovo izgleda profesionalno“, uz veliki broj lajkova kolega. Profesionalno i za starije, a kako ne za decu uzrasta 12-13 godina. Kao škola sa malim brojm učenika u оdeljenju, u svakom su po jedan ili dva koji rade po IOP-u. Veliko je zadovoljstvo videti tu inkluziju na delu, kako se i oni uključuju u rad medija- grupa i preuzimaju deo posla koji mogu da urade.

Široko je polje rada u ovoj oblasti, danas, kada su IKT toliko napredne i dostupne. Projekcija sa pitanjima (eduCanon), pretvaraje filma u prezentaciju i slaganje slajdova u film; mnogo je toga što se lako može uraditi, lako ne samo deci već i njihovim učiteljima.

A onda se iznenada nad Srbijom nadvila apokalipsa nadiruće vode – poplave! Vanredna situacija, prikupljanje pomoći i – pomoć kroz ono što su učenici naučili: sa brojnih FB profila i grupa odabrane su i preuzete fotografije i krenulo se u medijsku kampanju, sa našeg skromnog Youtube kanala „RTV Zmaj Kovin“. Grupe su pravile spotove i oni su masovno deljeni Facebook-om, da bi našali mesto i na zvaničnoj WEB prezentaciji lokalne samouprave, Opštine Kovin.

Ovde ćemo, za sada, završti ovu malu ekskurziju kroz film nadajući se da će mnogima biti korisna i da će se ovi primeri dobre prakse naći u novim, obogaćenim oblicima i u vašim učionicama, jer važno je „ono što je u okviru platna, ali i ono što je van njega“.

CELU PREZENTACIJU POGLEDAJTE NA

http://www.authorstream.com/Presentation/dkreculj-2159721-okviru-platna-van-njega-prezentacija/

Rad je publikovan u elektronskom Zborniku akreditovanog programa stalnog stručnog usavršavanja broj 492, 14-15. jun 2014. godine

DVD - Zbornik

Dobro si uradio, samo …

Komšija Momir, ili Momo kako ga svi zovu, radio je u građevinskom preduzeću na svim poslovima kojima je bio vičan: od fizičkog radnika do radnika na mašini. Rođen u okolini Prijepolja, obreo se u vojvođanskoj ravnici sa suprugom i tek rođenim detetom. Hrabro su pošli u nepoznati svet ponevši u sebi poštenje, vrednoću i čestitost po kojima ih i danas, kao penzionere, cene i poštuju.

Bilo je to pre dvadesetak godina, možda i više. Radio sam u školi i već imao značajnog profesionalnog iskustva. Uz kuću, na malenom placu, sklepana privremena garaža od dasaka preostalih sa gradilišta, tek da „Fića„ ne kisne. Od skromnih prosvetarskih primanja, malo na kredit, malo od pozajmice, nabavljeni su blokovi, nešto peska i neophodnog građevinskog materijala. Zidanje? Naravno, kao i uvek, tu je komšija koji će pomoći. Razmereni su temelji, iskopana zemlja i postavljeno sve što treba za betoniranje. Momo je to s lakoćom uradio, mi smo mu pomagali, dodavali. A onda je trebalo zidati. Bio je raspust, godišnji odmor, ali ne i njegov. Kada se vratio s posla došao je i napravio jednu mešalicu maltera. Uzeo je blok, mistriju, stavio malter, sledeći blok i zid je počeo da se nazire. Mešalica? „Ene lale, stani ovde, ubaciš ovako pesak, sad dodaj vode, sad još malo, dosta je jedna lopata i samo gledaj, pa ako treba dodaj malo … „ Mešalica je pravila malter, on je zidao. Kada sam mu doneo malter, uzeo je i rekao: „Dobro je, lale, nego stavi još malo kreča, biće bolji“. Zidao je i ja sam mu se pridružio. „Dobro je to, lale, nego malo deblje ovde maltera, dobro je …“ Zidali smo tako do sumraka i on je otišao kući. Sutradan, pripremio sam malter kako me je naučio i nastavio da zidam. Bilo je to sporo, nesigurno. Konačno, popodne evo komšije Moma. Šta li će reći za moje zidarsko delo? „Ene, lale, dobro ti je ovo, samo moraš da paziš uz kanap, da vodiš lice bloka, dobro je …“ Zidali smo dalje: ja sam pre podne, sa njim popodne. Zidovi su se podizali, a svako popodne je donosilo nove savete: „Ene, lale, dobro je sve to, ali treba da …“

Garaža je odavno sazidana, u njoj je neki drugi auto, a „Fića“ recikliran. Zidajući garažu sa ovim čovekom čija je poslednja diploma svedočanstvo osnovne škole, naučio sam mnogo više od zidarskog zanata; naučio sam šta je ocenjivanje i kako se motiviše, da nikada učeniku ne kažem kako je loše uradio, nego da ukažem na makar mrvu dobrog u radu i da ga uputim da ispravi, doradi, prepravi … jer će tako biti bolje.

Mladim kolegama često ispričam ovo iskustvo pa reših da ga podelim i sa vama. Znam da umete da ocenjujete, ali „ene, lale, dobro je to, samo …“ možda će vam biti od koristi i ovo …